GOSPODAR GREHA – Siniša Kovačević
Roman “Gospodar greha” Siniša Kovačević smešta na egzotični Kavkaz, u izmišljenu zemlju Egiriju nastalu raspadom Sovjetskog Saveza, u muški manastir. Zašto se priča ne dešava u nekom srpskom manastiru, nakon Kovačevićevih iskustava sa dramom “Sveti Sava” nije teško zaključiti, naročito ako se u obzir uzme činjenica da je priča apsolutno i potpuno moguća i ovde, dakle, ona je potpuno srpska, ali se može sa lakoćom smestiti i u bilo koji ruski, jezuitski ili budistički manastir.
Priča tek od svog pojedinačnog polazišta, baveći se sudbinama igumana Varte i mladog slikara Ilije, koji ničiji i niotkuda stiže u manastir Svetog Iraklija Čudotvorca, dolazi do nivoa potpune opštosti I apsolutnog razumevanja, bez obzira na geografsku širinu, mentalitetsku, političku ili religijsku posebnost. Nevini i naivni mladić sticajem okolnosti upašće u tamnovilajetski prostor zla i greha, koje iguman Varta svesno skuplja pod svoj krov, da bi ostale manastire u svojoj otadžbini poštedeo smrtnih grehova, i njihovih protagonista, računajući, pogrešno, da je bolje da su pod istim krovom i da imaju jednog gazdu i gospodara. Prekasno će razumeti da gresima njihovih vlasnika, a ni njima samima, nije on gazdovao i gospodario, nego da im je služio.
Kad je o opusu u celini reč, u predgovoru prvom Kovačevićevom romanu “Godine vrana”, gospodin Manojlo Vukotić kaže, parafraziram: dobili smo veliki roman. Nakon drugog, “Osvajanje zavičaja”, još hrabrije ustvrđuje: dobili smo velikog romanopisca. Dodaću, ništa manje skroman i umeren od cenjenog gospodina Vukotića, romanom “Reka sa četiri ušća” dobijamo jedan od najboljih romana na srpskom jeziku, u kome se pisac bavi, bez ikakve vremenske distance, svojim vremenom i savremenicima, a nakon “Gospodara greha” reći ću: dobili smo i veliki opus. Ukoliko četiri romana smatramo opusom… A trebalo bi, itekako!
Biblioteka snova Animant Kramb – Lin Rina
Nezaboravna priča o ljubavi, slobodi i hrabrosti da pratimo svoje snove uprkos svim preprekama.
Engleska, 1890. godine. Balovi, elegantne haljine i idealan kandidat za muža – to je ono što majka devetnaestogodišnje Animant Kramb želi za svoju ćerku. Većina devojaka bi bila srećna zbog takvog života, ali ne i Ani. Ona obožava da čita knjige i zajedno s junacima putuje svetom, uči da gradi avione, komponuje melodije, započinje ratove… sve ono što je u stvarnom životu uskraćeno ženama zbog glupih stereotipa.
Kada joj ujak Alfred ponudi mesec dana rada u Kraljevskoj univerzitetskoj biblioteci u Londonu, Ani vidi priliku za beg iz dosadnog provincijskog života. Okružena svojim omiljenim knjigama i ogromnom automatizovanom pretraživačkom mašinom, Ani doživljava avanturu veću od svojih najluđih snova. A tu je i Tomas Rid, mrzovoljni bibliotekar čija misterioznost i nepristupačnost bude u njoj osećanja koja su joj bila poznata samo iz romana. Ubrzo će, međutim, otkriti da se na njenom putu ka ostvarenju vlastite ljubavne priče nalaze brojne prepreke.
Poput velikih heroina klasične književnosti kao što je Džejn Ejr, nezavisna i uporna Animant Kramb je lik u koji će se čitaoci odmah zaljubiti.
KLjUČ PREVRATA Aleksandar Gajić
Radnja novog romana Aleksandra Gajića Ključ prevrata smeštena je u drugu polovinu septembra i prvih šest dana oktobra 2000. godine, u vreme državnog prevrata i pada Slobodana Miloševića.
U taj revolucionarni istorijski milje Gajić veoma vešto uvodi svoju do pucanja napetu fikciju, koju ponovo predvodi major Sokol Filipović, junak Kremanske straže, Gajićevog romana prvenca. Ključ prevrata nudi priču u kojoj se sudaraju i sarađuju obaveštajne službe, policija, navijačke i kriminalne grupe i tajanstvene okultne organizacije. U jednom neizvesnom detektivskom zapletu smenjuju se akcione scene, zaverenički poduhvati i misteriozni rituali. Ovaj roman je spoj okultnog i političkog trilera koji nam otkriva jednu zakulisnu istoriju, izmaštanu, ali moguću – i čita se u jednom dahu.
Aleksandar Gajić (1973) je savremeni srpski pisac, ali i doktor pravnih i političkih nauka, naučni savetnik na Institutu za evropske studije u Beogradu i profesor na katedri za bezbednost Fakulteta za pravne i poslovne studije „Lazar Vrkatić“ u Novom Sadu – i upravo su ta piščeva vanliterarna znanja i veštine u velikoj meri doprinela ubedljivosti i utemeljenosti ovog romana.