,,Zašto je Hendlova perika poskakivala” – Stiven Iserlis
U knjizi Zašto je Betoven prosuo paprikaš, poznati čelista Stiven Iserlis počeo je deci da prenosi predivni dar koji je njemu prenela njegova učiteljica violončela – šansu da svoj svet nastani sjajnim kompozitorima tako što će se sa njima sprijateljiti. U svojoj novoj knjizi, neodoljivo nas uvlači u svet još šestorice svojih omiljenih kompozitora, oživljavajući ih na način koji neizbežno zaokuplja maštu svakog deteta. Puna živopisnih priča o ovim neverovatnim likovima i njihovim prijateljima, i isprepletana duhovitim crno-belim ilustracijama, ova knjiga je primamljivo i pristupačno štivo u kojem deca mogu da uživaju sama ili da iskustvo podele sa roditeljima.
,,Jefimija, prva srpska književnica” – Slobodan Stanišić
Jelena Mrnjavčević, žena Uglješe Mrnjavčevića, poznatija kao monahinja Jefimija, smatra se prvom srpskom književnicom. Talentom, obrazovanošću i posebnom osećajnošću uobličila je jedan od najlepših tekstova u srpskoj srednjovekovnoj književnosti: „Pohvala knezu Lazaru?. U ovoj knjizi saznaćete više o njenom životu, ulozi na srpskom dvoru i bliskom odnosu koji je imala sa porodicom kneza Lazara.
,,Pradevojčica” – Desanka Maksimović
„Još u mladosti sam razmišljala kako li su živeli prvi ljudi, kakve li su oko njih bile šume i vode, kakva divljač, čime su se zanimali… Zanimalo me je i kako su se deca u to doba igrala, na čemu su spavala, jesu li bila lepa kao i današnja.
Tako jedne noći, pri mesečini, pričini mi se da vidim neku devojčicu, preplanulu, golišavu, duge raspuštene kose – juri niz padinu prema reci. I zaljubim se u nju. To me navede da počnem pisati priču o devojčici toga davnog doba. Zamislim da je ta moja mala junakinja kćerka pećinskog slikara i da je i ona mali slikar, jer kako danas devojčice obično liče na očeve, tako su morale i onda. Prirodni zakoni su i u to doba bili isti. Izabrala sam, naravno, da je smestim u ono vreme kad su ljudi već ličili na današnje ljude – imali isti lik, ista osećanja, iste sklonosti.
… A kad već uzmete roman Pradevojčicu u ruke, molim vas čitajte sve po redu, nemojte preskakati gusta mesta. U njima se opisuju mnoge zanimljive stvari: borba jelena, lov na divljač, prastari način izazivanja vatre trenjem suvarka o suvarak, obredne igre pred polazak u lov. Družite se s mojom Pradevojčicom, njenim drugovima i njenim ocem pećinskim slikarem.
A ako negde u muzeju ugledate crteže pećinskih slikara, jelene, losove, mamute i jednog leptira na nekoj drugoj strani pećine, znajte da je toga leptira naslikala naša Pradevojčica.“