Srpska Nova godina, koja se dočekuje u noći između 13. i 14. januara, slavi se po julijanskom kalendaru i u narodu je poznata i kao „Mala Nova godina“. Iako nije zvanični praznik, ona ima posebno mesto u tradiciji i srcima ljudi, jer čuva duh starih vremena i porodičnog okupljanja.
Po običaju, večera je svečana, ali skromnija nego za 1. januar. Na trpezi se često nalaze pogača, sarma, pečenje, vino i rakija, a domaćice mese posebnu česnicu ili pogaču u koju se stavlja novčić – onome ko ga pronađe, godina će biti srećna i rodna.
U mnogim mestima organizuju se dočeci na trgovima, uz muziku, vatromet i narodno veselje, dok se u domovima okuplja porodica i prijatelji, uz zdravice i lepe želje. Posebno se veruje da je važno da u kuću prvi uđe dobar i veseo gost, jer on donosi sreću i blagostanje.
Srpska Nova godina je spoj hrišćanske tradicije i narodnih običaja, praznik nade, novih početaka i topline, koji podseća da se prava radost nalazi u zajedništvu, veri i ljubavi.