Praznik Svete velikomučenice Marine u narodu je poznat kao Ognjena Marija.
Sveta Marina je bila veliki borac za hrišćansku veru i zaštitu žena.Narod veruje da Sveta Marina pali i kažnjava ognjem, pa samim tim spada u „ognjevite“ svece kao i Sveti Ilija.
U narodu se priča da postoje primeri ljudi, kojima je u toku prazničnih dana spaljeno žito i usevi, jer su se ogrešili radeći na praznik Ognjene Marije.
Običaj je da se na praznik Ognjene Marije ne rade nikakvi poslovi.
Rodom je bila iz Antiohije, krstila se u dvanaestoj godini i zbog vere u Isusa Hrista stradala za vreme vladavine cara Dioklecijana. Nakon što je primila hrišćanstvo, zavetovala se da se nikada neće udati i da će svojom krvlju da strada za Isusa Hrista. Zbog tog njenog stava otac je se odrekao i nije je više smatrao ćerkom.
Jedno predanje kaže i da je carski namesnik želeo da oženi svetu Marinu kada je prešla u hrišćanstvo. Kada je ipak odbila, on je od nje zahtevao da se pokloni i idealima carstva. Odbijanjem da to uradi, pod izgovorom da neće prineti žrtvu mrtvim idolima, sveta Marina bila je bačena na muke, pa je krvava završila u tamnici. Tamo se molila Bogu posle čega ju je osvetlila nebeska svetlost. U njoj su iščezli zidovi i ukazao joj se krst sa golubicom na vrhu.
Tri dana nakon toga pogubljena je i, kao takva, ostala je upamćena kao mučenica koja je dala život za hrišćansku veru.
U tradiciji Sveta Marina je predstavljena kao sestra Svetog Ilije, čiji se dan proslavlja 2. avgusta. Priča se da ona od brata krije kada je njegov praznik da se on ne bi od sreće i slavlja zaboravio i gromovima uništio ceo svet. Ali i Marija pali i kažnjava ognjem, po čemu je i dobila naziv Ognjena.
Upravo zbog toga se na današnji dan ništa ne radi. Ova zabrana poznata je i kao „ni konac u iglu udenuti“. Veruje se da će se svetiteljka uvrediti ako se ovo ne ispoštuje, te će poslati vatru i gromove.
