Српска православна црква и њени верници 19. јануара обележавају Богојављење, празник који са собом носи одређене обичаје и веровања.
По Хришћанству, 30. године наше ере Исус Христос је као дрводеља живео са својом мајком Маријом и њеним мужем Јосифом, У својој тридесетој години Исус Христ одлази на реку Јордан да га свети Јован Крститељ крсти у реци Јордан. Угледавши Исуса Христа како долази св. Јован Крститељ рече „Гле јагње Божије које узима на себе грехове света“. Ово је онај за кога ја рекох; „за мном иде човек, који преда мном постаде, јер пре мене беше“. По крштењу, а оно је обављено три пута потапањем и отпуштањем (погружењем) у воду, отворило се небо и зачуо се глас Бога Оца који је објавио да је Исус син његов, а тада на раме Исуса слете на раме десно Свети Дух у обликуу белог голуба. Овим крштењем је Исус показао присутнима да поштује законе пророчке, након чега је почетак Исус Христ започео своју мисију, проповед, одабир „простих и неуких“ земљорадника и рибара за своје ученике Апостоле. Код Срба се од давнина Богојављање слави веома живописно. Верује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунити.
Богојављањем се завршава божићно светковање, па су у неким крајевима Србије, до овог дана ишле поворке коледера или коринђаша, као и вертепаша и водичара. У народу се овај дан зове још и Водице или Водокршће управо по имену поворке. На овај дан се освећује вода за коју се верује да је лековита и чудотворна и назива се Богојављанска вода.
На дан Богојављења многи верници поштују обичај пливања за Часни крст где се скупи доста народа код неког уобичајеног места на пример неке реке или језера. Сви крећу у исто време и ко први стигне до Часног крста он је победник.
Једно од веровања које се везује за Богојављење јесте да се замишља жеља и једу пихтије. Према традицији, пихтије се припремају на Крстовдан, када се обавезно пости, а једу се на Богојављење у част крштења Исуса Христа. Оне су незаобилазне и на слави Свети Јован.
текст и фото: wikipedia
