Božićna pšenica jedan je od najlepših i najrasprostranjenijih običaja u srpskoj tradiciji. Seje se na Svetog Nikolu ili Svetu Varvaru, a do Božića izraste u gusto, zeleno klasje koje simbolizuje novi život, napredak, zdravlje i rodnu godinu.
Pšenica od Božića – simbol života i blagostanja
Tokom božićnih praznika pšenica stoji na počasnom mestu u domu – najčešće pored ikone, kandila ili česnice. Ona podseća na Hristovo rođenje, ali i na duboku vezu čoveka sa prirodom i zemljom.
Po završetku božićnih praznika, odnosno na Sabor Presvete Bogorodice, božićna pšenica se iznosi iz kuće. Prema običaju, ne baca se u smeće, već se odnosi na mesto gde ima života – u dvorište, baštu, njivu, pod voćku ili se daje pticama. Time se simbolično vraća prirodi ono što je od nje došlo, uz želju da godina pred nama bude plodna i blagoslovena.
Važno je pronaći prikladno mesto za nju, jer bacanje pšenice prema narodnom verovanju donosi lošu sreću. Ovaj čin simbolizuje vraćanje prirodi onoga što je od nje poteklo i predstavlja zahvalnost za sve darove koje godina donosi.