Beograd četiri – Siniša Kovačević
Beograd između tame i novog poretka
Beograd četiri Siniše Kovačevića – roman o sudbinama Beograđana u vremenu okupacije i posleratne tranzicije identiteta. Ovo delo nastavlja autentičnu hroniku grada u presudnim godinama istorije, kada se ulica, govor, ponašanje i svakodnevni život menjaju iz korena. Kovačević kroz svoje junake slika Beograd koji se iz tame nacističke okupacije probija u svetlost ideološki i emotivno rekonstruisanog društva. Uz snažan narativ, atmosferu epohe i jezik pun duha i gorčine, roman prikazuje grad koji gubi staro lice dok pokušava da pronađe novo.
Roman o junacima između starog i novog Beograda
Beograd četiri nastavlja priču o likovima koje smo upoznali u prethodnim delima. U najtamnijem periodu nemačke okupacije, oni preživljavaju represiju, sumnje i izdaje, dok posle rata ulaze u svet prepun euforije, konfiskacija, novih normi i ljudi koji menjaju lice grada. Kovačević prikazuje kako se Beograd istovremeno obnavlja i raspada – uz pojavu novih stanovnika u otetim vilama Dedinja i u prenatrpanim udžericama Dorćola i Savamale. Njegovi junaci vode i unutrašnje borbe, pokušavajući da se uklope u novi svet ili da mu se tiho odupru.
Autentična saga o duši Beograda
Iako u dostupnim podacima nema navedenih recenzija, delo Siniše Kovačevića već je prepoznato kao značajan doprinos savremenoj srpskoj književnosti koja obrađuje teme grada, identiteta i istorije. Njegov stil je prepoznatljiv: kombinacija preciznog opisa društvenih promena i ličnih tragedija, uz osećaj za atmosferu epohe. Beograd četiri se nastavlja na ranije knjige iz serijala, koje su bile hvaljene zbog autentičnog prikaza društvenih prevrata i emocionalne rezonance među domaćim čitaocima.
Za ljubitelje istorijskog realizma i beogradske proze
Ova knjiga je namenjena čitaocima koji vole romane o Beogradu, njegovim ljudima i prelomnim istorijskim trenucima. Idealna je za one koji uživaju u složenim likovima, atmosferičnim opisima gradskog života i preplitanju politike i intime. Ako ste voleli dela Dragoslava Mihailovića, Vidosava Stevanovića ili Vuka Draškovića u njegovim ranijim knjigama – Beograd četiri će vas zainteresovati.
Platinasta prašina – Tatjana de Rone
„Fenomenalan roman koji ostavlja bez daha.“
– Le Parisien
Polin je mlada sobarica koja radi u legendarnom hotelu Mejps u Rinu u Nevadi. Jednog dana se od nje traži da zameni koleginicu i očisti apartman 614, ali iako joj je rečeno da je prazan, pred njom se pojavljuje ošamućena, pospana žena. Njih dve započinju neposredan razgovor, i Polin ubrzo postaje poverenica gošće apartmana. Tek kada izađe iz njega i podnese unakrsno ispitivanje upravnice hotela i svojih kolega, ona saznaje da je krhka gospođa Miler zapravo Merilin Monro čiji se boravak u Rinu poklapa sa raspadom njenog braka sa Arturom Milerom i snimanjem njenog poslednjeg filma Neprilagođeni. Među njima će se roditi neočekivana prisnost koja će vam slomiti srce.
Ovo je iskren, zadivljujući roman i priča o svetovima koji se obično ne preklapaju. Svedočanstvo trajne moći ženskog prijateljstva istovremeno je intiman portret Merilin Monro i one njene malo poznate strane.
„Trebalo je hrabrosti za hvatanje ukoštac s mitom o Merilinki. Tatjanu de Rone nije zanimala legenda o njoj, posuta štrasom i šljokicama, već naprotiv žena od krvi i mesa. Ona je krhka i umorna. Da sve bude intrigantnije, glavna junakinja nije ona već Polin, njena sobarica.“
– Le Figaro
„Oda prijateljstvu, životu i nadi u teško ostvarljive snove koji se obistinjuju.“
– babelio.com
„De Rone je u ovom pitkom romanu oslikala kulise poslednjeg filma Merilin Monro i portret uzajamne ženske podrške, katkad bolne, u kojoj su se spojile životne putanje dva krhka bića.“
– Le Point
Martin udio – Sanja Savić Milosavljević
Nagrada Beogradski pobednik – Nagrada Isidora Sekulić
U romanu Sanje Savić Milosavljević – prozaistkinje, pesnikinje i scenaristkinje – ima humora i duhovnosti, šarma i prisnosti, očuđenja i apsurda. Međutim, ovo nisu jedini argumenti za hipotezu da je Beogradski pobednik otišao u ruke književnice koja o srpskoj prozi brine na najbolji mogući način. Ispovestima žrtava rata Sanja upravlja rukom sigurnog dramaturga, stalno usredsređenog na to da sve što čitaocu želi da dočara mora jednako jasno da kaže i prikaže.
– Vladislava Gordić Petković
U najređim slučajevima dobar realistički roman će se, ne samom temom već načinom njene obrade, približiti traumatskom jezgru kolektivnog iskustva. Sudbine junaka Martinog udjela preokrenuo je građanski rat; tragajući za odgovorima i razlozima, niko od njih se neće okrenuti drugima, tuđem svetu ili neprijateljima, već će glavnog krivca potražiti u sebi, u sopstvenom kukavičluku i kompromisima. Na taj način njihovo svedočenje o prećutkivanju i brisanju Jasenovca iz sećanja preobraća se u strašno i autentično suočavanje sa decenijama odnarođavanja.
– Vesna Trijić
Ispisujući pripovest o običnoj ženi „iz naroda“, autorka je uspela da oblikuje lik nove, savremene Petrije i tako dotakne neuralgične tačke naše kulture. Pričom o životu Srba u Kninskoj krajini Savić Milosavljević dala je umetnički promišljen pogled na ratna dešavanja i patnje ovog naroda. Ukrštanjem tri pripovedna toka i stvaranjem situacije, ne više romana u romanu već stripa u romanu, Sanja Savić Milosavljević uspela je da stavi u prvi plan temu umetnosti, stvaralaštva, strip-estetike u pisanju i u životu, i pokaže način na koji umetnost može participirati u stvarnom životu, nastajati iz njega ali ga i iznova stvarati i osmišljavati.
– Nataša Anđelković