Ne rastajemo se – Han Kang
Ne rastajemo se Han Kang je poetski roman o prijateljstvu, istorijskim traumama i otporu zaboravu
Ne rastajemo se je još jedno izuzetno delo nobelovane autorke Han Kang, koje istražuje krhkost ljudskog života, snagu prijateljstva i traumatične momente zaboravljene istorije. Roman se ne zadovoljava pukim pripovedanjem – on briše granice između realnog i simboličkog, osvetljavajući slojeve ličnog i kolektivnog pamćenja.
U centru priče su dve žene i jedna bela ptica – Ama. Međutim, ova naizgled jednostavna fabula prerasta u duboku, gotovo alegorijsku potragu za smislom, otporom i spasenjem. Dok zima hara korejskim ostrvom Đeđu, glavna junakinja Kjongha bori se ne samo protiv vremenskih nepogoda, već i protiv sopstvenih granica izdržljivosti.
Ono što ovaj roman čini izuzetnim jeste Han Kangina sposobnost da duboku emotivnu i istorijsku tenziju pretoči u lirsku, gotovo hipnotičku prozu. U duhu najboljih tradicija istočnoazijske književnosti, Ne rastajemo se funkcioniše kao meditacija, elegija i svedočanstvo u isto vreme. To nije samo knjiga – to je iskustvo.
Kada poziv iz prošlosti postaje putovanje kroz tamu
„Jednog zimskog jutra Kjongha prima poruku od svoje prijateljice Inson da je hitno poseti u bolnici u Seulu…“
Inson je teško povređena i moli Kjonghu da ode na ostrvo Đeđu kako bi spasla njenog ljubimca – belu pticu po imenu Ama. Kjongha kreće na put koji, na prvi pogled, deluje jednostavno. Međutim, kako se približava Insoninoj kući, ostrvo zahvata snežna oluja, a zima postaje sve opasnija i sablasnija.
Naizgled obična misija prerasta u borbu za opstanak, ali i dublje – u introspektivno putovanje koje razotkriva skrivene istine i neizgovorene traume. Usled mećave, mraka i hladnoće, granice između realnosti i halucinacije postaju sve tanje. Kuća u koju Kjongha ulazi nije samo dom njene prijateljice – ona je čuvar senki prošlosti, mesto gde istine dugo zakopavane traže da budu izrečene.
Roman ne nudi čiste odgovore. Umesto toga, čitaoca vodi kroz lavirinte sećanja, kroz prostore koji su i fizički i psihološki. Borba protiv snega postaje borba protiv zaborava, a Ama – ptica – simbol opstanka i povezanosti među ljudima. Han Kang majstorski koristi motiv zime da oslika emocionalnu paralisanost jednog društva koje još uvek nije obradilo vlastite rane.
Mučna ljubav – Elena Ferante
Nakon prerane smrti svoje majke, Delija kreće u uzbudljivu odiseju haotičnim i zagušljivim ulicama rodnog Napulja u potrazi za istinom o svojoj porodici. Stvarnost je zakopana u plodnom tlu sećanja, pa Delija kopa duboko da bi došla do saznanja o tajanstvenim događajima koji su doveli do majčine smrti. Potaknuta nizom anonimnih telefonskih poziva, Delija rekonstruiše poslednje dane svoje majke, a svako novo otkriće primorava je da se suoči s mogućnošću da ona uopšte nije bila osoba kakvom ju je Delija smatrala.
Da bi otkrila istinu i raspetljala čvor laži, strasti i sećanja koja je vežu za majku, Delija će morati da se vrati korenima i svom detinjstvu u Napulju.
Mučna ljubav je prvi roman Elene Ferante, onaj koji joj je doneo slavu u Italiji i najavio dolazak jedne od najvećih spisateljica našeg doba.
„Feranteova donosi brutalno iskrenu priču o opasnom susretu besa i želja i rezultatu tog sudara.“
– Booklist
„Moćan i uzbudljiv roman.“
– Library journal
„Neslaganje s Feranteovom proizlazi iz nemoći da se suočimo sa snagom i temama njenih dela.“
– Los Angeles Review of Books
Priče o Kosovu – Grupa autora
Da li je Kosovo najskuplja srpska ili albanska reč?
Drašković, Marojević, Karajlić, Bazdulj, Kecmanović, Vidojković, Stojiljković, Dugalić, Toholj, Radmilović, Kapor, Tončić, Žurić, Janković, Tešin, Ilić
priredili Aleksandar Ilić i Igor Marojević.
Priče iz ove knjige govore o vremenu u rasponu od 1389 – što je i naslov priče u kojoj niko drugi do dr Nele Karajlić intrigantno menja ishod ključnih istorijskih okolnosti tako da o njima odlučuju vojske, ali i jedan leteći ćilim – do savremene svakodnevice koja nam kroz pripovest Aleksandra Ilića opisuje kakva bi danas mogla da bude Kosovka devojka.
Na ključne postojeće nedoumice vezane za kolevku srpske duhovnosti, autori poput Vuka Draškovića, Miroslava Toholja, Igora Marojevića, Vladimira Kecmanovića, Marka Vidojkovića, Dejana Stojiljkovića, Srđana V. Tešina, Muharema Bazdulja… pak nude sasvim različite odgovore. U zbirci je „procvetalo hiljadu cvetova“ i mnogo likova koji su, dosledno višeglasju ove knjige, takođe krajnje različiti: između ostalih, kapetan britanske vojske i svetska pop-zvezda Džejms Blant koji je učestvovao u bombardovanju 1999. a posle uprkos odluci NATO komandanata odbio da na Kosovu napadne Ruse, srpski književni klasici Branislav Nušić i Milan Rakić koji žive na Kosovu naoružani, sultan Murat, „Sveti Car Lazar“ i, naravno, Miloš Obilić, koji se možda dogovorio sa sultanom umesto da ga ubije, a možda dolazi i do još neočekivanijeg rešenja…
Priče o Kosovu su prvi sveobuhvatan pristup srpske književnosti ključnom nacionalnom problemu.