Srpska pravoslavna crkva i vernici 14. januara obeležavaju Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i praznik Svetog Vasilija Velikog, u narodu poznat kao Mali Božić. Ovaj dan se od davnina smatrao izuzetno značajnim, pa su ga naši preci slavili gotovo isto kao i veliki Božić.
Verovalo se da ponašanje na Mali Božić ima snažan uticaj na čitavu godinu, zbog čega su postojala brojna pravila kojih se trebalo pridržavati. Smatralo se da svađe, ružne reči, nerad ili iznošenje stvari iz kuće mogu doneti neslogu, gubitke i lošu sreću tokom cele godine. Posebno se pazilo da u domu vlada mir, sloga i dobro raspoloženje.
Jedan od najvažnijih običaja vezan je za pripremu vasilice, svečane pogače ili kolača posvećenog Svetom Vasiliju. Ova poslastica ima različite nazive širom Srbije – poznata je i kao maslenica, papuljica, gruvanica, baranica, a u pojedinim krajevima nosi imena poput mečke povojnice ili poparenice. Vasilica se obično pravi u okruglom obliku, a često se u nju stavlja novčić, koji simbolično donosi sreću onome ko ga pronađe.
Mali Božić je dan kada se porodica okuplja, dom se ispunjava toplinom, a želje za zdravlje, napredak i blagostanje upućuju se za predstojeću godinu. Po narodnom verovanju, sve što se tog dana započne sa dobrom namerom i čistim srcem ima velike šanse da se ostvari.